Koliko ste Psihološki Fit?

Obična magija preživljavanja

Neizvodljivo je biti fizički fit ukoliko ne posvetiš vreme fizičkom treningu, isto je i ako želiš da budeš mentalno jači.

Biti psihološki fit podrazumeva da si u dobroj mentalnoj kondiciji, da imaš regularne mentalne treninge i pažljiv odabir „psiho-nutrijenata“ (čime hraniš mozak).

Iako je sasvim normalno, čak i poželjno imati ličnog trenera u teretani, predrasude postoje kada je slučaj sa treniranjem sopstvene psihe i pretpostavlja se da je to nešto čime treba sami da se bavimo. U kojoj meri ćeš uspeti da razumeš svoje životno iskustvo zavisi od kompleksnosti samog iskustva ali svako od nas poseduje određeni nivo sposobnosti da preživi i vrati se u kolosek nakon određenih dešavanja.

“ Nije lako ali je jednostavno“ – Jim Rohn

Rezilijencija – Obična Magija Preživljavanja i vraćanja u kolosek

Kada promaši poen, košarkašu je potrebno da se emocionalno i psihološki dovede u red u fascinantno kratkom vremenskom periodu. To ne znači da ne oseća razočarenje zato što je promašio poen ali poseduje sposobnost da brzo preusmeri pažnju sa svojih osećanja na povratak u odbranu i kontra-napad sa nepromenjenim nivoom vere i samopouzdanja. Rezilijencija dakle predstavlja sposobnost emocionalnog (psihološkog) oporavka nakon stresnih događaja, odnosno efektivno prevazilaženje problema. To je sposobnost koju poseduje svako ljudsko biće, dakle u prirodi nam je da preživljavamo i da se prilagođavamo. Razlika je u kapacitetima, odnosno u faktorima koji utiču na rezilijenciju :

  • Prisutnost (Svesnost)
  • Uverenja i procena situacije
  • Koping mehanizmi
  • Donošenje odluka
  • Stepen angažovanja

Prisutnost ( Svesnost )

Gotovo svi faktori koji utiču na rezilijenciju zavise od sposobnosti da budeš prisutan u trenutku. To podrazumeva da kvalitet usmerene pažnje bude na nivou koji će ti omogućiti da ostaneš svestan svog okruženja i svog odnosa prema njemu pre nego što doneseš odluku da odreaguješ na adekvatan način.

Samosvest podrazumeva način na koji vidiš sebe i od njega zavisi kako ćeš se ponašati, koliko ćeš biti motivisan, koji stepen inicijative ćeš preuzimati i u kojoj meri ćeš biti zadovoljan sobom. Samosvet je moguće razvijati vremenom i takođe je značajan faktor koji utiče na inteligenciju i zaključivanje.

Kako bi mogli da odreagujemo ispravno u određenoj situaciji, potrebno je da imamo svest i određeno znanje o tome šta se u tom trenutku dešava.

Samosvest čine emocionalna i kognitivna svest.

Emocionalna svest uključuje svesnost kako o sopstvenim tako i o emocijama drugih.

Kognitivna svest jeste svesnost o procesima razmišljanja i faktorima koji utiču na njih. Kako bi umanjili osećaj nesigurnosti i poboljšali sposobnost prilagođavanja u određenim situacijama možemo koristiti kognitivne strategije. Ako si svestan svojih osećanja, svojih misli i svog ponašanja, to je preduslov da se baviš psihološkim fitnesom.

„Samo treba pažljivo posmatrati. Posmatrajte! Posmatrajte svaki svoj postupak. Posmatrajte svaku misao koja vam padne na pamet. Posmatrajte svaku želju koja vas obuzme. Posmatrajte čak i svoje male gestove. Obratite pažnju na to kako hodate, pričate, jedete, kako se kupate. Posmatrajte sve. Neka vam sve bude prilika za posmatranje“ – Osho

Uverenja i kognitivne procene

Uverenja su definisana kao psihološka stanja u kojima svoje pretpostavke uzimaš za istinu koja dalje određuje tvoj pogled na svet, odnosno tvoju percepciju stvarnosti.

Uverenja su sačinjena od misli, osećanja i ponašanja.

Sva tri činioca međusobno mogu biti povezana na različite načine : Određene misli mogu dovesti do određenih osećanja i ponašanja; određenja osećanja vode do određenih misli kao i što je moguće da određeno ponašanje vodi do određenih osećanja itd.

Važno je ovo imati na umu zato što je moguće racionalno uticati na ove odnose. Uz svesnost o tome šta se zapravo dešava i uz pomoć mentalnih strategija možemo da naučimo da svoju mentalnu energiju usmeravamo na način koji će nam omogućiti da poboljšamo svoju psihološku kondiciju ili da makar ne sabotiramo sami sebe.

Kognitivne procene predstavljaju proces kroz koji ljudi procenjuju situacije ili iskustva.

Prethodna uverenja igraju važnu ulogu u samom procesu procenjivanja.

Na primer, uverenje o sopstvenim sposobnostima da se snađeš u određenoj situaciji može da utiče na nivo samopouzdanja koje ti je potrebno da bi se zaista snašao. Zato se više isplati da zauzmeš optimističan stav kada se nađeš pred nekim izazovom. 

Kako se nosiš sa stresom zavisi od tvojih kognitivnih procena, odnosno mentalne kondicije koja ti omogućava da istolerišeš nelagodnost. Poželjno je da iskoristiš znanje koje imaš iz svojih prethodnih iskustava kako bi poboljšao kvalitet kognitivnih procena a idealno je da znanje crpiš i iz iskustava drugih. Kada uvidiš kako se ponašaš u nekoj stresnoj situaciji, svhatićeš kako to ponašanje izaziva lančanu reakciju misli i osećanja. Kondicioni trening u mentalnom smislu podrazumeva svesnu intervenciju u promeni ponašanja i misli kada se ove situacije dogode.

“Bilo da mislite da možete, ili mislite da ne možete, u oba slučaja ste u pravu”

– Henri Ford

Koping mehanizmi

Koping mehanizmi ili strategije su praktično kombinacije misli i ponašanja koje ti pomažu da „izađeš na kraj“ sa stresom, odnosno da se prilagodiš pri novonastalim okolnostima.

Većina koping strategija su reaktivne, znači koristiš ih onda kada se dogodi stresna situacija. S druge strane, za određene situacije možeš da se pripremiš unapred, pre nego što se dogode i to su proaktivne strategije.

Razlikujemo različite tipove koping mehanizama kojii se u zavisnosti od osobina ličnosti i situacija uglavnom koriste u kombinaciji:

Koping strategija usmerena na rešavanje problema je jedna od najefikasnijih u slučaju gde je moguće uticati na izvor problema ili eleminisati problem.

Ova strategija podrazumeva preuzimanje kontrole u situaciji, prikupljanje informacija o situaciji i sastavljanje liste opcija.

Ipak, ne mora da znači da je ovo uvek najbolja strategija jer postoje situacije u kojima ne možeš da eleminišeš problem.

Koping strategija koja ima u fokusu upravljanje emocijama je daleko efikasnija kada ne možeš da promeniš okolnosti i eleminišeš problem. Praktično se radi o promeni samog značenja koje pripisuješ nastalom problemu ili situaciji, odnosno preusmeravanju pažnje sa problema na traženje druge perspektive iz koje ćeš videti problem ili situaciju u drugačijem svetlu.

Izbegavanje ili distanciranje od problema može na kratke staze učiniti da se osećaš lakše ali isto tako može naneti veliku štetu ako se koristi duži vremenski period. Sledeća strategija je traženje oslonca u socijalnom krugu (porodice, prijatelja pa čak i stručnjaka)

Takođe je moguće pronaći dublji smisao i uvideti pozitivne strane novonastale situacije, zaista potražiti šta je to moglo da bude gore i zašto je dobro što se sve baš tako dogodilo.

Humor je takođe jedan od efektnih koping mehanizama, jer omogućava da se umanji stresnost situacije. Utiče povoljno na fiziološke procese pa tako smeh pomaže da se oslobodimo tenzije u mišićima, omogućimo bolju cirkulaciju i protok kiseonika do krvi kao i do povećanja lučenja hormona sreće, endorfina.

Ljudi nisu zatočenici sudbine, nego zatočenici vlastitog uma

– Frenklin Ruzvelt

Donošenje Odluka

Svakodnevno donosimo veliki broj odluka i većinu njih donosimo intuitivno, na osnovu prethodnih iskustava, tako da na primer nismo ni svesni da bilo šta odlučujemo : ustati iz kreveta, obući se, skuvati kafu, spremiti doručak itd. Ali s druge strane postoje krupnije odluke koje mogu imati znatan odjek u budućnosti, kao što je odluka da upišeš fakultet, da daš otkaz u firmi ili da osnuješ porodicu itd. Situacije u kojima treba doneti krupnije odluke su obično pomalo stresne, ali mogu izazvati i anksioznost a u nekim slučajevima i takozvanu „paralizu izbora“, kada se nađeš u poziciji da ne možeš da se odlučiš između više izbora zbog straha da ne napraviš grešku.

Faktori koji utiču na donošenje odluka jesu sposbnost rešavanja problema i postavljanja ciljeva, kao i način razmišljanja koji koristimo i stepen oslanjanja na intuiciju.

Rešavanje problema je proces koji podrazumeva pronalaženje uzroka problema i potencijalnih rešenja i dalje delovanje a postavljanje ciljeva je deo rešavanja problema i u tom procesu se određuju ciljevi koji imaju određeni vremenski u okvir u kome će biti ostvareni i koji trebaju biti jasni i specifični.

Istraživanja sporstke psihologije su pokazala da postoji jasna veza između poboljšanih performansi i postavljana ciljeva, gde su sportisti u grupi koja je imala specifične i jasne ciljeve postigli daleko bolje rezultate nego grupa koja nije postavljala ciljeve i grupa kojoj je rečeno da „daju sve od sebe“.

Korisna strategija prilikom donošenja odluka podrazumeva 5 koraka, sledećim redosledom:

  1. Odredi cilj
  2. Prikupi informacije i napravi listu opcija
  3. Razmotri moguće posledice
  4. Donesi odluku
  5. Analiziraj redosled poteza u odnosu na postignuti ishod

Buncaju ljudi i postaju umorni od života kad nemaju pred sobom neki cilj prema kome bi upravili svaki svoj napor i svaku svoju misao“

– Marko Aurelije

Stepen angažovanja

Najviši stepen angažovanja podrazumeva visok nivo energije, potpunu posvećenost i kvalitetan flou.

Posvećen si kad prihvatiš izazov, imaš inspiraciju i istrajavaš u nečemu.

Imati dovoljno energije znači da si spreman da se nečemu posvetiš a flou je osećaj potpunog angažovanja u nekoj aktivnosti, sa jasnom slikom o tome šta treba postići i na koji način.

Od stepena angažovanja zavisi sposobnost rezilijencije a niži stepeni angažovanja mogu se dovesti u vezu sa nastajanjem sindroma sagorevanja što dalje dovodi do emocionalne iscrpljenosti i smanjene samoefikasnosti i zauzimanja ciničnog stava.

Jedan od načina da poboljšaš svoj stepen angažovanja jeste upotreba unutrašnjeg narativa, odnosno da način na koji pričaš sa sobom bude pozitivniji i da tako u situacijama kada se nađeš pred nekim izazovom imaš izvor podrške i unutrašnje motivacije. A pored toga je nekada potrebno i odmoriti se fizički i psihički kako bi imali dovoljno energije na raspolaganju.

. . .

Redovnim mentalnim treninzima moguće je proširiti kapacitete koji utiču na kvalitet rezilijencije, odnosno poboljšanje mentalne kondicije.

Pitanje je koliko poznaješ sebe, koliko si svestan svojih misli, osećanja i ponašanja, kojim uverenjima se služiš, kako izlaziš na kraj sa stresnim situacijama, na koji način donosiš odluke i koliko si spreman da se posvetiš ?

Stefan Petrović

One Comment Add yours

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s