Haos u kući – Haos u glavi

Uticaj životnog prostora na mentalno zdravlje

Prostor u kome živiš je ogledalo tvoje duše.

Sticajem okolnosti, kada su se naši roditelji razveli i oboje otišli u inostranstvo, ostao sam sa bratom kod kuće nekih par meseci. Sećam se da sam bio jako depresivan i da nikako nisam mogao da se pokrenem, da mi nikako nije bilo jasno šta se dešava i pritom nisam imao predstavu šta da radim. Dani su prolazili i uglavnom smo ležali u krevetu ili provodili vreme negde po komšiluku. Zavladao je apsolutni haos- brdo prljavog veša na sve strane, prljavi sudovi, podovi, kupatilo je počelo da zaudara, hranili smo se viršlama, jajima, hlebom i majonezom. Sećam se da nam je komšinica Slađa par puta donela šerpu sa skuvanim ručkom ali sam se zbog toga osećao još gore u onom haosu, nisam imao želju ni da jedem, osećao sam se bespomoćno i taj osećaj me je neprestano pratio.
Ustao sam i stao pred gomilu veša. Ubacio sam nekoliko prljavih peškira, sipao deterdžent i uključio mašinu, prvi put u životu. Vratio sam se u krevet. Kada sam ustao, mašina je završila. Miris čistog veša me je podsetio na dane kada smo svi bilo na okupu, preplavi me neki osećaj žalosti ali odmahnem glavom – okej, šta sad? Rasklopim sušilicu za veš i prostrem veš. U međuvremenu se probudio moj brat i namestio krevet u dnevnoj sobi. Okej, nisam sam.
Oprali smo gomilu sudova i izbacili gomilu đubreta iz kuhinje, sredili smo frižider. Onda smo počistili podove. Čak sam se usudio da ispeglam i spakujem stvari. Na kraju dana je ostala još gomila veša za pranje ali je ostatak kuće bio sređen.
Osećao sam se odlično. Inicijativa i odgovornost koju smo preuzeli da kuću dovedemo u red uprkos depresivnom raspoloženju, dovela je do toga da se i naše samopouzdanje dovede u red a osećaj da vladamo situacijom je nadjačao bespomoćnost koja nas je danima pratila.

Pravila, principi, procedure i standardi

Ne videvši da je na semaforu crveno, četvorogodišnji unuk zakorači na kolovoz a deda ga povuče nazad, saže se ka njemu i ljutito ga upita :

– „Šta sam te naučio?“

– „Ulica se prelazi kad je zeleno“

– „Dobro i šta još, koja je najvažnija lekcija?“

 – „Uključi se u život ako hoćeš da živiš !“

Čuti kako ovo izgovara dete koje je jedva naučilo da govori, ostalo mi je zauvek urezano u pamćenje

Da bi se održao red, potrebna su nam pravila i principi.

U naizgled nebitnom svakodnevnom održavanju životnog prostora krije se jedna velika istina:

Kako radiš bilo šta – tako radiš sve.

Često dok sređujem kuhinju zapitam se da li bih prošao ček-listu za čistoću i sređenost da se u tom trenutku pojavim tu kao menadžer iz MekDonaldsa? U Meku postoje određeni standardi za čistoću, kao što postoje i za uslugu i kvalitet. Pravila i procedure omogućuju da se ti standardi održe na zavidnom nivou.
Došao sam na ideju da kod kuće napravim svoje procedure koje su nam praktično služile kao podsetnici u održavanju životnog prostora
U početku je bilo nezgodno, dok se nismo navikli ali je vremenom to postao standard koji nam je uštedeo vreme i omogućio slobodu da se posvetimo raznim drugim stvarima.
Sređivanje kuće je dobilo fensi naziv – Home Management a evo i ček-liste:
Dnevna soba, podsetnik na ulaznim vratima, spavaća soba, kuhinja, kupatilo

Poenta nije u procedurama niti u pravilima, oni za sebe ne znače ništa, već omogućuju da standardizujemo određene procese, da nas podsećaju na proverene načine kako bi uvek došli do istih željenih rezultata.

Iz ličnog iskustva, povezanost sa životnim prostorom sam ostvario upravo tim pridavanjem značaja naizgled trivijalnim stvarima poput ribanja kupatila u određeno vreme na određeni način. Verujem da je to razlog zbog koga se, iako živim u iznajmljenom stanu ipak osećam kao kod kuće.

Život je ples između haosa i reda.

Previše haosa ili previše reda nas odaljava od zlatne sredine u kojoj osećamo da smo u balansu. Onog trenutka kad pravila nadvladaju osećaj slobode i oduzmu prostor za sponanost, to je znak da smo preterali u održavanju reda.

Ljudi čiji je životni prostor bez ikakvog reda (neuredan), mogu reći da poseduju veći stepen tolerancije na haos, da im je dosadno da provode vreme kod kuće ili da nemaju vremena da se bave tako trvijialnim stvarima poput brisanja prašine i pakovanja garderobe ili spremanja hrane. Zapravo, radi se o tome da iz nekog razloga ne uspevaju da ovladaju svojim životnim prostorom ili možda nisu o tome preterano razmišljali.

Ako se razbolimo, trudimo se da pomognemo svom organizmu da povrati balans, odnosno pomažemo mu u sređivanju. Kada si bolestan, uradićeš sve da bi ozdravio, hranićeš svoje telo stvarima koje mu koriste, izbegavaćeš da u njega ubacuješ bespotrebne stvari koje bi mogle da ga oslabe. Telo u kome živiš je tvoja kuća i dok si tu moraš se brinuti o njemu. Bolje je da se tome posvetiš pomalo svakog dana nego samo onda kad nešto pođe naopako.

Isto tako živimo i na poslu i u prevozu i dok hodamo gradskim ulicama ili provodimo vreme u prirodi. Ceo svet je naša kuća i svaka odluka koju donesemo se negde sabira i dovodi do određenih rezultata.

Tako preuzimanje inicijative da središ kuću dovodi do osećaja da radiš nešto korisno, utiče pozitivno na samopouzdanje i raspoloženje a može da pokrene i kreativnost, što sveobuhvatno čini dobro za tvoje mentalno zdravlje. Odluka da namestiš krevet kada ti se ne ustaje iz kreveta ili da oribaš kupatilo kada osetiš da si preopterećen informacijama, ima moć da ti dan preusmeri u pozitivnom pravcu. Možda zvuči preozbiljno ali mogao bih da se zakunem da su mi metla i krpa u par navrata spasile život.

Kad imaš neki problem

i ne znaš šta da radiš

uradi nešto po kući

Stefan Petrović

One Comment Add yours

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s